Zaboravljeno ropstvo na Balkanu: Romsko ropstvo i emancipacija u Dunavskim kneževinama [^1]Sretenjski ustav je dokument koje je na istoimeni praznik uneo u srpsko društvo ključne građanske ideje, među kojima su ograničenje apsolutne vlasti monarha, garancija privatne svojine, sloboda štampe i sudstva, kao i restrikcije u pogledu kupovine zemlje od strane stranaca. U žiži trenutne analize glavno dostignuće nalazi se u 11. poglavlju, članu 118, koji glasi: [^2]" Svak koji stupi na serbsku zemlju, taj je slobodan i od tog časa prestaje ropstvo... " U globalnom kontekstu, pojam ropstva najčešće se vezuje za afro-američko iskustvo robove tretirane kao imovinu, izložene brutalnoj eksploataciji na plantažama i često podvrgnute surovom nasilju svojih gospodara: potpuno ropstvo određenog naroda. Međutim, kroz istoriju je postojalo mnogo različitih oblika ropstva. Od antičkog Rima do Osmanskog Carstva, robovi nisu bili isključivo fizički radnici, već su mogli biti zanatlije, trgovci, p...

Ubiti se je uvek prekasno. Aforizam koji, iako na prvi pogled ne deluje tako, je nedvosmisleno u ljubavi sa savremenim shvatanjem života, što nije zbog perioda nastanka same izjave ili uopšte izvornog značenja te rečenice, već je u odnosu s nečim mnogo izvornijim što dosta ljudi oseća, a vrlo malo zna da istakne. Pre nego što pričam o onome što zovemo životom, želim da vas malo uputim u nešto što nismo još doživeli, a to je smrt. Nasamario bih vas kada bih vam rekao da sam iz prve ruke upoznat sa smrću, da želim da vam prenesem komplikovan kosmološki posmrtni obred koji se dešava nakon smrti. Ne, ja šokantno to nisam još doživeo. Još bih vas i više nasamario kada bih vam rekao da sam siguran da ću ga imati ja ili vi. Jer bih s tačke očiglednog ludila prešao u stanje latentnog šarlatana obmanitelja. Pored sve moje vere, nemam zaključak šta stoji iza smrti i nepostojećih ili, možda verovatnije, postojećih posmrtnih rituala čovekovog bića. Da li vi verujete u to? Zaista nemamo predstavu o...

  Jedinstvo Duha i Tela Suština svesti je iskustvo (Nagel, 1974, 1987, 2012). Kroz naše svesno iskustvo koje primamo kroz naša čula, mi stupamo i postajemo svesni okoline: raznolikost boja duge nakon kiše; osećaj čarlijalog povetarca i zalutalih kapi po našoj koži; miris oprane trave i osveženog cveća; ukus čaja koji silazi niz naše grlo, zajedno sa toplotom šolje. Mi pristupamo fizičkom svetu i postajemo svesni našeg sopstvenog tela u njemu (Georgiev, 2017). Pristup samoposmatranja našim svesnim iskustvima ostaje samo za nas iz subjektivne, fenomenalne, perspektive iz prvog lica, i uskraćen je drugima koji nas slučajno posmatraju iz objektivne perspektive trećeg lica (Nagel, 1974, 1987, 2012). Samoevidentno je pukim empirijskim posmatranjem da sam proces obzervacije tuđeg mozga ne može se preneti u naše lično iskušenje onoga što se događa u glavi posmatranog tuđina; to ostaje lična afera, nama nedokučiva, koja se odvija paralelno s našim. Shodno tome, mi nemamo objektivno sredstv...